Ниссан Ноте
Ниссан Ноте – субкомпакт миниван (Мини МПВ, европски М-сегмент) са каросеријом попут хечбека са петоро врата, коју од 2004. до данас производи јапански произвођач аутомобила «Nissan Motor». Замењено себе «Nissan Almera Tino», производи се од 2000. Мотор се налази напред попречно са погоном на предње точкове. Модификације погона на сва четири точка се производе за јапанско домаће тржиште.
Главни конкуренти Нотеа су Цитроен Ц3 Пицассо, Форд Б-Мак, Ford Fusion, Honda Freed, Hyundai Getz, Kia Soul, Kia Venga, Lada X-Ray, Mazda Verisa, Opel Meriva, Renault Modus, Skoda Roomster, Subaru Justy, Suzuki MR Wagon, Toyota Verso И т. д.
Прва генерација (E11, 2004−2013)
Прототип аутомобила за производњу «Note» био концепт аутомобил «Nissan Tone», који је приказан у септембру 2004. на Салону аутомобила у Паризу. У децембру 2004. почела је производња прве генерације са кодом «E11». Први пут се појавио у продаји на јапанским тржиштима у јануару 2005. У Европи је аутомобил представљен на Међународном сајму аутомобила у Франкфурту у септембру 2005. године, а затим на Салону аутомобила у Женеви у марту 2006. године. Базирано на платформи «Nissan B». Каросерија је била хечбек са 5 врата дужине 4083 мм, ширине 1690 мм, висине 1550 мм и тежине празног возила 1150-1250 кг. Производња је обављена у Јапану, Великој Британији и САД. Укупно је произведено око 940 хиљада аутомобила.
У почетку је аутомобил био понуђен у три нивоа опреме − «S», «SE» И «SVE», а затим у пет нивоа опреме - «Visia», «Visia+», «Acenta», «Acenta S» И «Tekna». Сви аутомобили су долазили са четири ваздушна јастука, ЦД плејером, електричним предњим прозорима и ретровизорима, и преклопивим задњим седиштима.
У моторе су уграђени бензински четвороцилиндрични 1,4-литарски (1386 цм3, ЦР14ДЕ, I4, 88 к.с.), 1,5 литара (1498 цм3, ХР15ДЕ, I4, 109 к.с.), 1,6 литара (1598 цм3, ХР16ДЕ, I4, 110 к.с.), а постојао је и један дизел мотор од 1,5 литара (1461 цм3, К9К ДЦИ, I4, 86 к.с.). Мењач је био 5-степени мануелни, 4-степени аутоматски и континуирано варијабилни варијатор «Xtronic» (CVT).
Модел «Note» 2006. је подвргнута безбедносним тестовима од стране Европског комитета «Euro NCAP», чије резултате можете видети у табели са десне стране. Резултат је прилично висока оцена безбедности због уградње АБС-а, ЕСП-а, Бреак Ассист-а, као и структуре каросерије која апсорбује енергију.
Године 2008. ажурирали су изглед аутомобила на европским тржиштима. Браници су офарбани у боју каросерије, радио антена је премештена на задњи део крова, перач фарова је постао потпуно аутоматски, промењени су фарови и маска, као и мање приметне промене. За јапанско тржиште, ажурирање је извршено 2008. Друго ажурирање је обављено 2010. године, а треће 2012. године.
Друга генерација (Е12, 2013 - данас време)
На 82. међународном сајму аутомобила у Женеви у марту 2012. године показали су концепт тзв «Nissan Invation», базиран на платформи «Nissan V», који користе и аутомобили «Micra» И «Juke». Користио је предње независно вешање «MacPherson», задња торзиона греда, технологија «Around View Monitor» (AVM), систем безбедност «Nissan Safety Shield». Све је то чинило основу друге генерације са кодом «E12». У Северној Америци аутомобил се зове «Versa Note». Каросерија је изведена као хечбек са 5 врата, дужине 4100 мм, ширине 1695 мм и висине 1525 мм. Аутомобил је састављен у Јапану, Великој Британији, Мексику и Тајланду.
Бензински мотори су постали троцилиндрични редни 1,2-литарски (1198 цм3) са шифрама ХР12ДЕ и ХР12ДДР са 80 и 97 КС. редом. За Сједињене Државе, аутомобил је био опремљен 1,6-литарским четвороцилиндричним бензинским мотором (1598 цм3, ХР16ДЕ) 108 хп За Европу је произведен модел са 1,5-литарским дизел мотором (1461 цм3, К9К дЦи, I4) 90 хп Мењач 5-степени мануелни или бесконачни варијатор «Xtronic CVT».
Неки модели имају дневна светла (ДР ЈА). Произведени специјални модели са ексклузивним бојама или опремом за различита тржишта са називима «Note Axis», «Note Medalist», «Note Rider», «Note E-Power».
Модел «Note» 2013 Црасх Тестиран од стране Европског комитета «Euro NCAP», погледајте резултате у табели.
У моделској години 2014. унапређен је мотор, пакет за кочење у случају нужде, упозорење о напуштању траке, детекција покретних објеката и други пакети помоћи возачу. Ажурирани аутомобил је приказан на 43. Салону аутомобила у Токију 2013. године.
2. новембра 2016. године друштво «Nissan» представио нови хибридни погон у Јапану «e-Power». Састоји се од 1,2 литарског троцилиндричног бензинског мотора (1198 цм3, ХР12ДЕ) и електрични вучни мотор (EM57), који се користи у комбинацији са батеријом од 1,5 кВх. точкови «Nissan e-Power» погоњен само електричним мотором, мотор са унутрашњим сагоревањем се користи само за производњу електричне енергије.
Ниссан Мицра
Nissan Micra (у Јужној Америци и Азији под називом Ниссан Марцх) — субкомпактни урбани јапански аутомобил (Б-сегмент), који је компанија производила од 1982. године до данас «Nissan Motor». Дошао да замени мали ауто «Datsun Cherry», произведен од 1970. до 1986. године. Мотор се налази напред попречно са погоном на предње точкове.
У овом тренутку, главни конкуренти и колеге Ниссан Мицра су аутомобили Chevrolet Aveo, Citroen C2, Fiat Punto, Ford Fiesta, Honda Fit/Jazz, Kia Rio, Lada Granta, Mazda 2, Mitsubishi Colt, Opel Corsa, Peugeot 208, Renault Logan, Renault Sandero, Skoda Fabia, Seat Ibiza, Toyota Yaris, Volkswagen Polo.
Прва генерација (K10, 1982−1992)
Прототип «Micra» је приказан на Салону аутомобила у Токију 1981. као НКС-018. У октобру 1982, прва генерација, под шифром К10, представљена је у Јапану како би се такмичила са Даихатсу Цхарадеом, Хонда Цити, Сузуки Цултусом и Тоиотом Старлет који су већ у производњи. Каросерија је била само као хечбек са 3 или 5 врата, дужине 3760 мм, ширине 1560 мм, висине 1395 мм и тежине празног возила од 660-710 кг. Дизајниран према скицама италијанског аутомобилског дизајнера Гиоргетто Гиугиаро-а користећи своје дизајне «Nissan». Аутомобил је имао ниску потрошњу горива због своје мале тежине и ниског коефицијента отпора од 0,39.
Током свог постојања «Micra» стекао добру репутацију за поузданост и економичност. Године 1995. био је на првом месту у класи малих аутомобила у студији поузданости Немачке аутомобилске асоцијације од четири до шест година (ADAC).
Постојала су четири мотора, сви четвороцилиндрични од 0,9 литара (930 цм3, МА09ЕРТ, турбо, 110 к.с.), 1,0 литара (0,987 цм3, МА10С, 50-57 к.с.), 1,0 литара (0,988 цм3, ЕК10ФР, турбо, 85к.с.) и 1,2 литра (1235 цм3, МА12С, 57-60 ХП). Мењач је уграђен четворостепени и петостепени мануелни или тростепени аутоматски «Nissanmatic».
Друга генерација (K11, 1992−2002)
После успеха К10, друга генерација је пуштена у продају са шифром К11, са потпуно редизајнираним дизајном који је попримио заобљеније облике, пратећи трендове свог времена. Први аутомобили појавили су се у јануару 1992. године у Јапану, а крајем ове године у Европи. Каросерија је представљена као хечбек са троја и петоро врата, кабриолет са двоја врата и седан са четворо врата (March Cubic). Дужина аутомобила била је 3701-3746 мм, ширина 1580-1595 мм, висина 1430-1440 мм, међуосовинско растојање 2360 мм и тежина празног возила 780-840 кг. Модел је укључивао аутомобилске технологије као што су ваздушни јастуци, АБС, електрични прозори, централно закључавање и клима уређај. Европски асортиман модела састојао се од опреме «1.0L», «1.0LX», «1.3LX», «SLX» И «Super S». Скуп је одржан у Јапану, Великој Британији и Тајвану.
Друга генерација је имала потпуно нове 1,0-литарске DOHC моторе са 16 вентила са алуминијумским кућиштем (998 цм3, ЦГ10ДЕ, I4, 55 хп), 1,3 литара (1274 цм3, ЦГ13ДЕ, I4, 75 хп) и 1,4 литара (1348 цм3, ЦГА3ДЕ, I4, 85 хп). По први пут је уграђен 1,5-литарски четвороцилиндрични дизел мотор (1527 цм3, ТУД5, 57 хп). Мењач је био петостепени мануелни, четворостепени аутоматски и потпуно нови ЦВТ варијатор.
Године 1992. аутомобил је добио награду «Јапански аутомобил године», а 1993. награду «Европски аутомобил године». 1995. године извршили су малу естетску надоградњу. Године 1997. извршено је прилично снажно ажурирање модела, које је донело нове фарове, хаубу и нови ентеријер. Крајем 1999. године извршено је још једно мање ажурирање.
Трећа генерација (K12, 2002−2010)
Након успешне друге генерације, трећа генерација Мицра представљена је на Салону аутомобила у Паризу у септембру 2002. године, са шифром К12 и са потпуно новим дизајном екстеријера. У продаји је крајем 2002. године. Аутомобил користи платформу «Nissan B», који је развијен заједно са компанијом «Renault», савез са којим је склопљен 1999. године. Каросерија је представљена у облику хечбека са три и пет врата (дужина 3715 мм, ширина 1660 мм, висина 1540 мм, тежина 1040-1105 кг), као и кабриолет са двоја врата (дужина 3808 мм, ширина 1668 мм, висина 1441 мм). Међуосовинско растојање је повећано на 2430 мм. Производња је била у Великој Британији и Јапану.
Асортиман четвороцилиндричних бензинских мотора је знатно проширен и састојао се од следећих модела - 1,0 литара (988 цм3, ЦР10ДЕ, 65/68 ХП), 1,2 литара (1240 цм3, ЦР12ДЕ, 65/80/90 ХП), 1,4 литара (1386 цм3, ЦР14ДЕ, 88/98 хп), 1,5 литара (1498 цм3, ХР15ДЕ, 99 хп) и 1,6 литара (1598 цм3, ХР16ДЕ, 110 ХП). Дизел мотор је био 1,5 литара (1461 цм3, К9К, турбо) 65 КС, а са интеркулером 82 КС. Мењач је био петостепени мануелни или четворостепени аутоматски. Одлучено је да се напусти бесконачни варијатор.
Године 2004. модел је ажуриран, који је представљен на сајму аутомобила у Паризу 2004. године. Крајем 2007. године аутомобил је поново ажуриран.
Четврта генерација (K13, 2010−2017)
Ниссан Мицра са шифром К13 представљен је на 80. Салону аутомобила у Женеви у марту 2010. године. Заснован на новој платформи «Nissan V», који се користи и за друга Ниссан возила као нпр Almera, Pulsar, Sentra, Note анд Кицкс. Спољни дизајн се није много променио, остали су исти заобљени облици са испупченим фаровима, сличним стилу аутомобила «Porsche». Облик каросерије остао је само у облику хечбека са петоро врата дужине 3780 мм, ширине 1675 мм, висине 1515 мм, међуосовинског растојања од 2450 мм и тежине празног возила од 985-1082 кг. Радње за склапање биле су у Индији, Индонезији, Тајланду, Тајвану, Кини и Мексику. У Индији се аутомобил производио и продавао под именом «Renault Pulse». Коефицијент отпора каросерије је само 0,32, што је постигнуто захваљујући глаткој линији крова.
Бензински мотори представљени су следећим моделима - 1,2 литра (1198 цм3, ХР12ДЕ, И3, 80 хп), 1,2 литара (1198 цм3, ХР12ДДР, И3, турбо, 98 хп), 1,5 литара (1498 цм3, ХР15ДЕ, I4, 99 хп) и 1,6 литара (1598 цм3, ХР15ДЕ, I4, 108 хп). Постојао је само један дизел мотор запремине 1,5 литара (1461 цм3, К9К, I4, 86 хп). Мењач је био четворостепени аутоматски, петостепени мануелни или ЦВТ.
У 2013, аутомобил је ажуриран новом решетком, хаубом, блатобранима, фаровима и предњим браником. ЛЕД задња светла и друге мање промене. Унутрашњост, централна конзола, вентилациони отвори, мењач, наслони за руке на вратима, тканине за седишта и облоге су ажурирани.
Пета генерација (К14, 2017 - данас)
Концепт аутомобил је приказан још 2015. године на Међународном сајму аутомобила у Женеви, а индустријски модел пете генерације са шифром К14 приказан је на Салону аутомобила у Паризу 2016. године. Аутомобил је намењен углавном Европи и тренутно се производи само у Француској. Састављен је на истој платформи као и претходни К13, а спољни и унутрашњи дизајн су постали потпуно нови. Каросерија је представљена само у облику хечбека са петоро врата дужине 3999 мм, ширине 1743 мм, висине 1455 мм, међуосовинског растојања од 2525 мм и тежине празног возила од 977 кг. Квалитет унутрашње декорације је значајно побољшан.
Бензински мотори су уграђени у три модификације, сви троцилиндрични 0,9 литара (898 цм3, Х4Бт, И3, турбо, 90 кс), 1,0 литара (999 цм3, М281, И3, 71 хп, Мерцедес производња) и 1,0 литара (999 цм3, ХР10ДЕТ/ХРА0, И3, турбо, 99/115 кс). Дизел мотор је остао исте запремине од 1,5 литара (1461 цм3, К9К, I4, 90 хп) са мањим побољшањима. Мењач са пет и шест брзина мануелни или безстепени ЦВТ варијатор.