Мотор је на свим модификацијама био смештен попречно напред, погон је до пете генерације био на задњим точковима, а од пете генерације и 1981. године погон је био на предњим точковима. Савремене такмичаре и другове из разреда Сунни представљају следећи аутомобили - Фиат Линеа, Хонда Цити, Хиундаи Верна, Skoda Rapid, Тоиота Етиос и Волксваген Венто.
Прва генерација (B10, 1966−1969)
Први аутомобил је лансиран у септембру 1966. године. Назив извоза је био «Datsun 1000». «Sunny» је био потпуно нов аутомобил изграђен на посебној платформи тзв «B», који је узео најбоље од малих аутомобила које је компанија производила «Nissan» пре Другог светског рата и удружио се у инжењерске напоре са недавно купљеном авионском компанијом «Aichi Manufacturing». Прво су лансирана два стила каросерије - лимузина са 2 врата (B10) и караван са 2 врата (VB10). Дужина аутомобила била је 3820 мм, ширина 1445 мм, висина 1295 мм и тежина празног возила 625-705 кг. У октобру 1967. појавио се седан са 4 врата, ау октобру 1968. појавио се купе са 2 врата (KB10).
Постојала су два нивоа опреме − «Standard» И «Deluxe». Кочнице су биле добош, суспензија са лиснатим опругама. Мотор је био 1,0 литарски редни четвороцилиндрични бензинац (988 цм3, А10, ОХВ, I4, 62 к.с.). У Јапану су мотори мање од 1 литра били подложни малој такси за путеве, тако да није било скупо поседовати аутомобил. Мењач је био четворостепени мануелни са синхронизаторима у свим брзинама. Мотори на аутомобилима са каросеријом купеа били су 66 КС.
У фебруару 1967. објављена је комерцијална верзија «Datsun Sunny truck» камионет под шифром «B20», који је био заснован на шасији «VB10».
У јулу 1969. године, 9 месеци пре изласка друге генерације, изглед је мало ажуриран. У децембру 1969. производња је прекинута.
Друга генерација (B110, 1970−1973)
Друга генерација је била «Sunny» са кодом «B110» покренут 1970. са извозним именом «Datsun 1200». У Малезији је име било «Tan Chong B110», и у Финској «Datsun Finn». Облик каросерије био је следећи - седан са 2 или 4 врата, караван са 3 или 5 врата и купе са 2 врата. Дужина аутомобила била је 3830 мм, ширина 1495 мм, висина 1390 мм и тежина празног возила 700 кг. Мотор се налазио попречно испред, са погоном на задње точкове. Предње вешање је постало «MacPherson» са диск кочницама. Производња је обављена у Јапану.
Бензински мотори су постали два модела са запремином од 1,2 литра (1171 цм3, А12, I4, 70 к.с.) и 1,4 литара (1595 цм3, Л16, I4, 96 хп), оба четвороцилиндрична линијска. Мењач је 3, 4 и 5-степени мануелни, а први пут се појавио и аутоматски 3-степени мењач.
Године 1972. извршили су мало ажурирање модела. Значајне промене укључују нову хаубу и решетку. За возила која се извозе у САД, безбедност је побољшана додавањем браника који апсорбују енергију, унутрашњости отпорне на ватру и другим безбедносним карактеристикама.
У фебруару 1971. лансиран је комерцијални камион (Пикап са 2 врата) са кодом «B120» базиран на шасији седана «B110». Овај камион се производио до 1978. године, када је замењен са «B121».
У априлу 1971. појавио се седан са 2 врата тзв «Sunny Excellent» Витх код «PB110». н се заснивао на «B110», али са новом хаубом, блатобранима и решетком, као и новом серијом мотора од 1,4 литара «L». Продато у Мексику као «Sentra 1400». 18. октобра 1972. на Салону аутомобила у Токију је представљен «Sunny Excellent» са ротационим Ванкел мотором.
Године 1971. у Јужној Африци је продат камионет «Nissan 1400 B140 Bakkie» са мотором «A14» запремине 1,4 литра и петостепеним мануелним мењачем. Овај аутомобил је произведен до 2008 (37 година) са много промена тзв «Nissan LDV 1400» компанија «Nissan South Africa».
Трећа генерација (B210, 1973–1977)
1. маја 1973. у Јапану је представљена трећа генерација са кодом «B210». Назив извоза је био «Datsun 120Y» и у Северној Америци «Datsun B-210». Опције каросерије биле су следеће - брзи бек са 2 врата (купе), лимузина са 2 и 4 врата, караван са 5 врата и комби са 3 и 5 врата. Дужина лимузине била је 3950 мм, дужина каравана 3985 мм. Ширина је била 1545 мм, висина 1360 мм и тежина празног возила 907 кг. Аутомобил је постао веома популаран током нафтне кризе 1973. године, јер је трошио мало горива, што је постало веома скупо. Аутомобил је састављен у Јапану, Новом Зеланду и Јужној Африци.
Асортиман бензинских мотора је знатно проширен и састојао се од 6 модела запремине 1,2 литра (1171 цм3, А12, ОХВ I4, 67 к.с.), 1,3 литара (1288 цм3, А13, ОХВ I4, 75 к.с.), 1,4 литара (1397 цм3, А14, ОХВ I4, 85 к.с.), 1,4 литара (1428 цм3, Л14, I4, 88 к.с.), 1,6 литара (1595 цм3, Л16, I4, 92 к.с.) и 1,6 литара (1595 цм3, Л16Т, I4, 109 хп). Пренос 3-брзински аутоматски, као и механички 3, 4 и 5-степени.
Године 1975. модели произведени за Јапан били су опремљени технологијом контроле емисије тзв «Nissan NAPS».
У фебруару 1976. ажурирали су модел и доделили шифру «B211». Промене су утицале на маску хладњака, нове ретровизоре постављене на предње бране, као и на поклопце точкова. Најзначајније промене су се десиле испод хаубе - почели су да уграђују нове моторе серије «L» са запремином до 1,6 литара. Код шасије «Sunny Excellent» промењен са ПБ210 на ГБ211 и сада се сматра редовним нивоом опреме «B211», а не посебан модел са каросеријом купеа.
Четврта генерација (B310, 1977–1981)
У октобру 1977. у Јапану је представљена четврта генерација са кодом «B310», а продаја је почела у новембру. Опције каросерије су биле понуђене на следећи начин - седан са 2 и 4 врата, купе са 3 врата, караван са 3 и 5 врата, као и комби са 3 и 5 врата. Укупна дужина аутомобила била је 4190 мм, ширина 1580 мм, висина 1365 мм и тежина празног возила од 907 кг. Мотор је предњи попречни, погон на задње точкове и ово је последња генерација погона на задње точкове. Поред главног назива «Datsun Sunny», у различитим земљама постојала су следећа имена «Datsun 210», «Datsun 120Y/130Y/140Y/150Y», «Yue Loong 302/303». Производња се одвијала само у Јапану.
Линију бензинских четвороцилиндричних линијских мотора представљају следећи модели - 1,2 литра (1171 цм3, А12, I4, 68 к.с.), 1,2 литара (1237 цм3, А12А, I4, 70 к.с.), 1,3 литара (1270 цм3, А13, I4, 75 к.с.), 1,4 литара (1397 цм3, А14/А14Е, I4, 80/92 к.с.) и 1,5 литара (1487 цм3, А15, I4, 70 к.с.). Мењач је био механички четворостепени или петостепени, као и аутоматски тростепени.
Задње вешање са лиснатим опругом замењено је напреднијом спиралном опругом, али је целокупна шасија била слична претходној генерацији. Има мало више простора за путнике позади и пртљаг.
Године 1980. извршили су мало ажурирање модела. Предњи крај је постао глаткији, фарови су такође промењени у квадратне, решетка хладњака и инструмент табла су промењени. компанија на Тајвану «Yulon Motor Co., Ltd.» наставио да производи серију «B310» до 1990-их као јефтинија алтернатива наредним генерацијама «Sunny». Прво позван «YLN 302», након ажурирања 1981. године добио је назив «YLN 303», а након следећег ажурирања 1989. постао је познат као «YLN 303S». Био је и вагон «YLN 303W».
Пета генерација (B11, 1981–1985)
У јесен 1981. пета генерација је представљена на Салону аутомобила у Токију «Сунчано Б11». Најважнија разлика у односу на претходни модел је прелазак на погон на предње точкове. Такође током живота ове генерације, бренд «Datsun» је укинут, остављајући назив «Nissan Sunny». Аутомобил је извезен у САД под именом «Nissan Sentra», и на другим тржиштима било је имена «Nissan Tsuru» И «Yue Loong 311». Стилови каросерије су били следећи - хечбек са 3 врата, седан са 2 и 4 врата, караван са 4 и 5 врата и купе са 3 врата. Дужина аутомобила била је 4050-4255 мм, ширина 1620 мм, висина 1360-1380 мм и тежина празног возила 745-910 кг. Производња аутомобила била је само у Јапану.
Асортиман бензинских мотора је следећи модели - 1,0 литара (988 цм3, Е10, I4, 50 к.с.), 1,3 литара (1270 цм3, Е13, I4, 60 к.с.), 1,5 литара (1488 цм3, Е15, I4, 75 к.с.) и 1,5 литара (1488 цм3, Е15ЕТ, турбо, I4, к.с.), сви четвороцилиндрични редови. По први пут је уграђен 1,7-литарски дизел мотор (1680 цм3, ЦД17, I4) 60 ХП За серијске аутомобиле «B11» уграђени су исти мотори као на «Nissan Pulsar N12» која је почела отприлике у исто време. Мењач је био 3-степени аутоматски, као и 4- или 5-степени мануелни.
1982. у Јапану на платформи «Sunny» почео да склапа компактни миниван (MPV) «Nissan Prairie».
Шеста генерација (B12, 1985–1990)
Шеста генерација са кодом «B12» представљен је на Салону аутомобила у Токију у септембру 1985. Упркос аутомобилској моди тих година у дизајну «Sunny» наставили су да се користе квадратни облици, што је негативно утицало на продају. Каросерија је произведена у следећим стиловима - седан са 4 врата (дужина 4285 мм, ширина 1640 мм, висина 1379 мм), караван са 5 врата (дужина 4374 мм, ширина 1640 мм, висина 1379 мм), као и хечбек са 3 врата (дужина 4125 мм, ширина 1640 мм, висина 1405 мм) и купе (дужина 4229 мм, ширина 1665 мм, висина 1326 мм). Мотор је смештен попречно напред, предњи погон, а први пут се појавио и погон на сва четири точка. У неким земљама тзв «Nissan Sentra», «Nissan Tsuru II» И «Nissan Hikari». Аутомобил је састављен у Јапану, Мексику, САД и на Филипинима.
Асортиман бензинских мотора састоји се од следећих модела - 1,3 литара (1270 цм3, Е13С, I4, 66 к.с.), 1,5 литара (1487 цм3, Е15С/Е, I4, 84 к.с.), 1,5 литара (1487 цм3, Е15ЕТ, I4, турбо, 113 к.с.), 1,5 литара (1497 цм3, ГА15С/Е, I4, 85/97 к.с.), 1,6 литара (1597 цм3, Е16С/и/Е, I4, 71 к.с.), 1,6 литара (1598 цм3, ЦА16ДЕ, DOHC, I4, 122 к.с.) и 1,8 литара (1809 цм3, ЦА18ДЕ, DOHC, I4, 131 к.с.). Дизел мотор је инсталиран са запремином од 1,7 литара (1680 цм3, ЦД17, I4) 54 хп Мењач је механички 4 или 5-брзински, као и аутоматски 3-брзински.
Седма генерација (B13, 1990–1993)
Дизајн седме генерације је задржао општи правац претходне генерације, али је постао заокруженији пратећи аутомобилску моду. У неким земљама аутомобил се звао «Nissan Sentra», «Nissan Tsuru» И «Nissan Tsubame». Каросерија је била у облику лимузине са 2 или 4 врата, дужине 4326 мм, ширине 1669 мм, висине 1346 мм и тежине празног возила 1038 кг. Мотор се налазио попречно испред, погон је био на предњим точковима. Монтажни објекти су се налазили у Јапану, САД, Мексику и на Филипинима.
Постојала су само три 1,4-литарска бензинска мотора (1392 цм3, ГА14ДС/ГА14ДЕ, I4, 75/86 к.с.), 1,6 литара (1597 цм3, ГА16ДС/ГА16ДЕ, I4, 89/110 к.с.) и 2,0 литара (1998 цм3, СР20ДЕ, I4, 16В, 145к.с.). Дизел мотор је био један 2,0 литара (1974 цм3, ЦД20, I4, 76 год. са.). Мењач је инсталиран 4 или 5-степени мануелни, као и 3 или 4-степени аутоматски.
У Мексику се ова генерација звала «Tsuru», производио се од 1992. до 2017. године и био је најпродаванији аутомобил у својој класи. Због ниских трошкова одржавања и високе поузданости, аутомобил су често користили таксисти.
Осма генерација (B14, 1993–1998)
У децембру 1993. године појавила се осма генерација «Sunny» са кодом «B14». Каросерија је била само лимузина са 4 врата, дужине 4321-4343 мм, ширине 1692 мм, висине 1384 мм. Ауто са караван је произвела компанија «Mazda» према ОЕМ уговору «Familia Van». Постојала је и луксузна верзија аутомобила са именом «Presea». Мотор се налазио попречно испред, предњи погон, као и погон на сва четири точка, који је, осим што се продаје на јапанском тржишту, почео да се извози и у друге земље. Аутомобил је састављен у Јапану, САД, Мексику, Малезији, Филипинима и Пакистану.
Аутомобил је био опремљен бензинским четвороцилиндричним редним моторима од 1,3 литра (1295, ГА13ДЕ, I4, 84 к.с.), 1,5 литара (1497 цм3, ГА15ДЕ, I4, 100 к.с.), 1,6 литара (1597 цм3, ГА16ДЕ/ГА16ДНЕ, I4, 110/105 КС), 1,8 литара (1838 цм3, I4, 140 хп) и 2,0 литара (1998 цм3, СР20ДЕ, I4, 16В, 145 кс). Постојао је и један дизел мотор од 2,0 литара (1974 цм3, ЦД20, I4) 75 хп Мењач је био 5-степени мануелни и 4-степени аутоматски.
Сви модели су били опремљени задњим вешањем са више веза.
Девета генерација (B15, 1998–2006)
Најновија генерација са кодом «B15» произведен од октобра 1998. до краја 2004. године. 2005. године, у Јапану, овај аутомобил је замењен «Tiida C11» И «Bluebird Sylphy G11». Дошао у САД да замени «Sentra B16». Базирано на платформи «Nissan MS». Мотор се налазио испред, са погоном на предње точкове. Каросерија сиве косе са 4 врата била је дуга 4508 мм, широка 1709 мм, висока 1410 мм и тежина празног возила 1140 кг. Радње за склапање биле су у Јапану, Мексику и Јужној Кореји.
Бензински мотори су били четвороцилиндрични редни 1,3-литарски (1295 цм3, КГ13ДЕ, I4, 87 хп), 1,5 литара (1497 цм3, КГ15ДЕ, I4, 105 хп), 1,6 литара (1596 цм3, КГ16ДЕ, I4, 118 хп) и 1,8 литара (1769 цм3, КГ18ДЕ, I4, 130 хп). Дизел мотор је такође 2,2-литарски четвороцилиндрични (2184 цм3) 79 хп Мењач 5 или 6-степени мануелни и 4-степени аутоматски.